Kako prevazići stalnu UVREDJENOST

Da li često osećaš uvredjenost?

Postoji  mnogo nas koji regujemo na svaki oblik konfrontacije uvrdjenošću. Momenat kada nam neko kaže ono što nam ne odgovara, ne uradi ono što ga zamolimo ili neku našu ideju sroza. Jednostavno naša očekivanja bivaju izneverena.

Umesto da se suprotstavimo verbalno, komunikacijom i raščišćavanjem polja pričom o tome šta nije u redu, o emocijama koje se podignu i na koji način sve to nas povredjuje ili vredja, mi se povučemo i navučemo oklop uvredjenosti.

Digla nos, nadrndala se, uvredila se… sigurno znate i druge pojmove koji to predstavljaju. Ponekada, desi se da ljudi nisu ni svesni naše uvredjenosti pa i ne reaguju, a mi očekujemo njihovo izvinjenje. Ili smo toliko uvredjeni da čak ne dozvoljavamo da se o temi priča već ostajemo u zamrznuti u njoj. 

Biti uvredjen je normalna reakcija!

Biti uvređen je sasvim normalna ljudska reakcija kojom pokazujemo osećajnost i ranjivost. Posebno u ljubavnim vezama. 

Uvrede su sveprisutne. Najčešći su uzrok međuljudskih problema – u parovima, u porodici i među prijateljima. 

Šta se tačno dešava često ostaje teško shvatiti. Govori se o „destruktivnim energijama“, o „složenim emocijama“, o napadima na čast, dostojanstvo i vrednost.

Potrebe koje su izneverene su najčešće narcističke prirode, koje kada su ispunjene jačaju naše samopouzdanje i samopoštovanje. 

Na primer, biti saslušan, viđen, dobiti odgovor, biti priznat. To su stvari koje su nam potrebne da bismo se osećali prijatno u kontaktu sa drugom osobom. A uvreda pokazuje da je nešto u meni dirnuto što jako boli.

Uvreda je uvek mešavina različitih emocionalnih stanja: nemoć, ogorčenost, tuga.

Iza uvrede kriju se strah, bol i stid

Slikovito rečeno, ponekad imamo vrlo jednostavno očekivanje od života, naime da sve ide glatko, baš kako zamišljam. A onda počinjem da živim i shvatam: nije tako. 

Moguće je naučiti kako obraditi uvredjenost!

Međutim, postaje kritično kada neko ne nauči da nikad sve ne ide kako se očekivalo i da nikada nije u stanju da se nosi sa svim izazovima. Kada se neko zaglavi u onome što se zove „primitivni narcizam“, percepcija da ako sve nije dobro, onda sve mora biti loše.

Možemo preživeti kao ljudi samo ako imamo određenu otpornost na male uvrede koju stičemo tako što imamo snažno unutrašnje ja u sebi. 

Ljudi stiču ovo snažno unutrašnje ja kao deca, tokom odrastanja. Ako oko sebe ima ljudi koji daju detetu da oseti: dobrodošli ste na ovaj svet, ako pogrešite to je ok, sviđate nam se takvi kakvi jeste. Takvo dete neće tako osetljivo reagovati na društvenom planu kada doživi male uvrede.

Mnoge uvrede se dešavaju nenamerno

 

Uvrede nisu samo problem onih koji su uvređeni. Možda je važno da shvatimo da naša očekivanja od života mogu biti preuveličana? Da jednostavno moramo naučiti da tolerišete kada se ne ostvare? Da li onda treba očekivati da se ljudi ili okolnosti koje neko smatra uvredljivim, takođe mogu promeniti?

„U principu, ne možemo uvrediti drugu osobu jer ne znamo gde su njene bolne tačke. Svaka uvreda počinje od bolne tačke, od povrede samopoštovanja koja je možda odavno završena. Ljudi su po pravilu uvređeni na nas iako to ni ne primećujemo“, kaže psiholog Barbel Vardecki

Ponekad se kontakt sa nekim prekine i može biti da se oseća uvređenim zbog nečega, a mi nemamo pojma. To znači da ako se neko oseća uvređenim od nas, onda to ponekad uopšte nije naša krivica, već način na koji se druga osoba odnosi prema tome.

Uvrede je takođe teško izbeći jer svaka strana pretpostavlja da se ponaša na dobar način. 

Samo u retkim slučajevima postoji namerni prekršaj, po pravilu nema namere. Ako se radi o uvredama, onda povod za razgovor mora doći od onih koji su uvređeni.

„Trebao bi da znaš šta si uradio“

Uvređeni ljudi često ne govore o tome šta ih je uvredilo već očekuju da onaj drugi ZNA šta je zgrešio.  

Za kvalitet odnosa i skladan život mngo je lakše reći drugoj osobi: Povredilo me je tvoje ponašanje, tvoje reči… Osećam se…. I, Kakav je tvoj stav u vezi sa tim? Šta ti misliš o tome?

Ono što jedna osoba radi, kažu psiholozi emocija, obično nije uzrok onoga što druga osoba oseća. Ali obično je okidač za osećaj. Osećaj koji druga osoba doživljava može biti veoma različit. I – osim straha pri susretu sa divljim životinjama i radosti pri viđenju voljenih – zavisi od toga kako se doživljena radnja procenjuje i tumači. I ko tome pripisuje kakvo značenje.

Isti postupak može nekoga da uvredi – a ne nekog drugog

Zaključak

Olakšajte sebi život i unapredite svoje veze. Dobar partnerski odnos ne postoji sam od sebe. Potreban je rad, tolerancija i komunikacija.

Kada je u pitanju postupanje sa uvredama, imamo puno mogućnosti:

• Proveriti da li je druga osoba svesna da nas je uvredila
• Preispitati se šta nas u suštini (emotivno) boli
• Doći do zajedničkog rešenja i izbegavanja uvredljivog ponašanja
• Pružiti podršku osobi koja se oseća uvredjeno
• Ne potencirati ponašanje ili govor koji deluje uvredljivo

Holističko savetovalište OAZA se bavi pružanjem podrške u otkrivanju podsvesnih programa koji vode naše živote i često nas dovode u zatvaranje i bežanje od života. Takodje i kreiranje novih obrazaca koji vode u otpornost i stabilnost.

Javite se i zakažite razgovor upoznavanja.