Dnevnik Posta: Potpuno uzdržavanje od hrane – Iskustva i rezultati

Prvi dan – Bila sam spremna

Oko 10 ili 11 pre podne počela je da me boli glava, najviše na levoj strani. Nisam mogla da se koncentrišem, niti da čitam ili pišem. Bila sam iznervirana i uznemirena zbog nedostatka kofeina koji nisam spontano redukovala. Zatim je došao osećaj gladi. Loše se suočavam sa glađu, postajem ljuta i iznervirana.

Hiljade pitanja mi se motalo po glavi: Šta radim ovde? Zašto se mučim? Trebalo bi da jedem! Trebalo bi da popijem kafu! Shvatila sam da sam sebe zanemarila i bila sam tužna, razočarana, bespomoćna. Htela sam da se oslobodim te potrebe da nekome nešto dugujem i da moram da dam.

Drugi dan – Glavobolja je nestala!

Osećala sam se snažno. Kupljeni sastojci za supu i smoothie, napravljeno. Duga popodnevna šetnja sa psom. Čišćenje creva laksansom je bilo uspešno. Sumnja je bila prisutna, ali manje. Sada je moj muž imao glavobolju, bio je iznerviran i stalno me pitao za objašnjenja iz knjige Dalke.

Bili smo gladni! Stalno sam razmišljala o trenucima kada nisam svesno uživala u hrani. Obećala sam sebi – nikad više!

Četkanje tela dva puta dnevno, ujutru u krevetu i kasnije popodne. Iz sna me je prenulo jako lupanje srca, umirila sam se vežbama disanja.

Treći dan – Neverovatna slabost

Nisam mogla da ustanem, osećala sam ogromnu prazninu u stomaku. Četkala sam se, masirala uši, radila izometrijske vežbe. Slušali smo meditaciju svakog dana ujutru. Osećala sam se bolje posle 2 čaja i 0,5 litara vode. Popodne sam se osećala dobro. Smoothie i supa su bili na „planu ishrane“. Supu smo prestali da pijemo jer nisam mogla podneti miris i ukus celera.

Moja menstruacija se najavila, što me je zabrinulo zbog nedostatka gvožđa. Bilo je važno uzeti crveni sok i bobice. Emocionalno sam bila uravnotežena, sa osećanjima ljubavi prema mužu i dubljim razumevanjem prošlosti.

Četvrti dan – Aktivniji nego inače

Četvrtog dana posta imali smo nekoliko obaveza i otišli u kupovinu. To je bio težak izazov, hodati kroz grad gde je na svakom ćošku nešto mirisalo tako izazovno. U prodavnici mi je hiljadu ukusnih veganskih recepata palo na pamet. Razmišljala sam o svim mogućim varijacijama i koliko će biti sjajno osetiti te ukuse na jeziku.

Bila sam sigurna da ću više slušati svoju intuiciju: šta želim da jedem, šta mi prija, kada i koliko. Koliko je važno sporo žvakanje i uživanje u svakom zalogaju. Spremanje hrane sa ljubavlju i potpuno uravnoteženo je postala moja nova fascinacija. Takođe, koristila sam obloge za jetru za pojačavanje detoksa. Osećanje ljutnje i iznerviranosti je isplivalo odnekud.

Petog i šestog dana – Glad uopšte nisam osećala

Peti i šesti dan posta nisu doneli osećaj gladi, već samo veliku prazninu u stomaku. Pojačano izbacivanje tečnosti čajevima i smoothie-jem sa peršunom i celerom. Nije bilo očekivane velike energije. Kratka šetnja nije pomogla, a vežbe su bile neuspešne zbog nedostatka daha. Neverovatan osećaj hladnoće, čak i kad napolju sija sunce, obukla sam se u nekoliko slojeva, delujući smešno za ovo doba godine. Hodala sam polako i smireno, misli su mi bile bistre. Spavala sam loše sinoć, verovatno zbog uzbuđenja zbog prestanka posta.

Sedmi dan – Ritualno prekinut post

.

Prethodnog dana smo nakupovali previše namirnica (jer sam kupovala gladna), pa smo razvrstali šta je najpodesnije za pripremu. Napravila sam supu od bundeve bez začina i dvopek od brašna od rogača. Poželela sam da jedem tako sporo da traje satima. Ipak, morala je biti mala količina hrane d ane bi došlo do preopterećenja stomaka.

Spavanje je bilo nemirno, već u 5h ujutru sam bila budna.

Osmi dan – Slavlje kašom od heljdinih pahuljica

Smokva, par suvih grožđica, 1/4 banane i 1/2 jabuke. Posle sam morala da legnem, još uvek malo snage, ali ogroman osećaj sreće!

Deveti dan – Umorna i otežano disanje

Bol u čitavim leđima, usled napetosti od hladnoće i očekivanja šta dolazi. Osećalo se kao prava kriza, uspaničila sam se da nešto nije u redu. Vežbama disanja umirila, dva dana kasnije sve je nestalo!

Rezime

Osećam se moćno što sam savladala takav izazov. Imam osećaj da su sve stare, loše stvari koje su godinama bile u meni izašle i da sam nova osoba. Blistave oči, srećan duh, radost i zadovoljstvo. Mentalno jasna, koncentrisana, mirna, kreativna. Prizemljenija, hrabrija, odlučnija.

Koža je meka i nahranjena, bez znaka iscrpljenosti, manje natečena i podbula. Osećaj lakoće u telu i u srcu. Fizičke vežbe za izgradnju mišića su potrebne. Ožiljak na stomaku manje vidljiv, postao je svetliji i tanji. Nema začepljenog nosa tokom spavanja, nema želje za kafom niti slatkišima.

Sve što sam jela bilo je kao raj, ukus je bio jednostavno jedinstven! Svesnost u unosu hrane, kvalitet ispred količine. Želim da zadržim ovaj dobar osećaj tela što je duže moguće. Nema kiselog ukusa u ustima, nema bolova u stomaku. Pucketanje u zglobovima je i dalje prisutno. Želja za nečim novim i dublja povezanost sa svojim telom.

Duboka zahvalnost za sve što imam i što je oko mene. Nakon nedelju dana uzdržavanja od hrane, procesuirano (odstranjeno) 5 kg materije koja je gušila telesne i energetske tokove. Zahvalna sam na iskustvu posta!