KAKO SE RADI U OAZI?
Sav rad je uvek rad i savetnika i savetovanog. Moje je ubedjenje da nam niko ne može pomoći ako sami na sebi ne radimo. Mi smo ti koji se upućujemo na put ka lekaru, terapeutu, praktičaru, savetniku. I svi oni sa druge strane koji nas susretnu, samo su medijum za onu količinu pomoći koju smo u tom momentu u stanju da primimo, razumemo, prepoznamo.
Oni su naši vodiči na tom putu povratka sebi i sopstvenim snagama, oni koji nam daju smernice, podstiču, bodre, ukazuju na mogućnosti, pravce a ostatak rada je na nama. Jer je i bolest ili problem, naš.
Promena paradigme
Od ustaljenog mišljenja da je bolest kazna zbog naših ‚grehova‘ shodno božanskim zakonitostima, ili da nismo voljeni od sudbine – ka tome da je to signal da smo na pogrešnom putu i da je potrebno da se pozabavimo sobom kako bi se oslobodili te bolesti tj. iscelili, olakšali sebi.
Šta to znači?
Ono čega mi nismo svesni, što je potisnuto u nama od nas samih, traži da bude prepoznato, traži da bude uvaženo i življeno na neki način. Kada to nije razrešeni način, onda se javlja kao nerazrešeni, u formi bolesti i problema.
I nikada ništa nije slučajno! Nije slučajno što je desno koleno, jetra, želudac ili debelo crevo. Nije slučajno što je sada ili tada kada je počelo. Poruke su jasne ako smo spremni da ih primimo, protumačimo i preobratimo u našu korist.