Trpnja – put ka bolesti i/ili put ka postignuću velikih dela

„Kada sam se udala nisam svojoj majci pričala kako mi je teško u braku, koje probleme imam, šta sve doživljavam. Ona mi je jednom rekla: ’Znaš, ćerko, nešto mora da se istrpi, i to je bilo to.“, reče mi moja majka.

I ona se nikad nije žalila. I nikad nije znala da li ima podršku da bira puteve koji su za njeno dobro, ili samo one za dobro zajednice u koju je ušla. Individualnost je tu završena. 

Sva ona ljutnja i tuga koja me pratila jer me nije naučila tada, kao dete i mladu ženu, da se branim i štitim sebe već da potrebe drugih stavljam iznad svojih, odjednom je izgubila svrhu. Taj otpor prema onome što ona predstavlja svojim postojanjem i delima, izgubio je značenje. 

Vidim svoju majku prvi put kao biće koje je samo radilo ono što se od njenog postojanja u srpskom patrijarhalnom društvu zahtevalo, jer TAKO TREBA. NEŠTO MORA da se ISTRPI!

SAMO NIKO NIJE REKAO KOLIKO JE TO NEŠTO!!!

Svesna i nesvesna trpnja

Trpnja je stvar odluke.

Ako odlučim da nešto za mene ima veću vrednost i važno mi je, koraci koje preduzimam, odluke koje donosim, teret koji ću podneti – imaju značaj za dostizanje te veće vrednosti.

Sve ostale trpnje su put u bolest.

Šta je uzrok tome?

Nismo ih svesni, niti posledica koje sobom nose.

Ne vidimo im smisao.

Nisu za nas značajne.

Pogrešno ih rangiramo kao prioritet jer ne poznajemo svoje potrebe i želje. 

Nekada nismo ni svesni da trpimo nepotrebno. Znamo, to je život. Mora se ići dalje. U tom stanju velike iscrpljenosti gde nagrada izostaje, ili nije adekvatna onoj očekivanoj, možemo se osetiti zloupotrebljenim.

Ali, na kraju, to je zloupotreba od nas samih. Jer malo ima situacija, hvala Bogu, gde je trpnja neporecivo naredjenje drugih*.

*Viktor Frankl je u svojoj knjizi, Zašto se niste ubili, pisao o ličnom iskustvu trpnje kojoj se nije moglo odupreti, boravku u koncentracionom logoru, kao i motivima preživljavanja koji idu van logike uma. 

Kada se sabereš i vidiš da si nepotrebno u trpnji, predugo; da je Očekivana Veća Vrednost izostala, davno prevazidjena ili nedostižna; da u stvari i ne znaš šta stvarno želiš i šta te čini srećn(i)om – revidiraj svoje ciljeve. Postavi nove prioritete. 

Iskoristite iskustva dobronamernih

Važno je u tom periodu imati ljude oko sebe koji su dobronamerni i koji će svojim iskustvom pomoći da u razmeni sa njima  pozicioniramo sebe sa svojim osetom i doživljajem. 

To ne znači da ćemo sebe utešiti time što je naša trpnja manja od trpnje moje prijateljice i gurati dalje. 

Ili odlučiti da prekinemo put ka nekom cilju samo zato što nam je neko rekao kako je to previše ili nepotrebno i da taj cilj nije toliko važan. 

Verovatno nije za nju, ali za vas možda jeste?

I možda vi upravo sebe ne doživljavate kao da ste u velikoj muci jer to radite čista srca, sigurni u sebe i u svoju želju, motivisani velikim smislom. 

Dakle, za sve je važno jasno prispitivanje.

Složićete se da je svrsishodno da zarad okončanja studija i polaganja tog jednog večitog ispita, se odreknemo putovanja i izlazaka, sedimo po celi dan u kući/čitaonici, provedemo tih par nedelja u potpunoj izolaciji kako bih konačno stavi(o)la tačku na svoj period studiranja. 

Da iznova i iznova se znojimo, nekad sa bolnim upalama mišića, pokušavajući da uradim sve vežbe iz programa i dostignem svoju željenu težinu.

Ili da prihvatim boravak dodatnih 6 meseci u kući sa beskrajno skromnih uslova jer je proces gradnje našeg doma duži nego što je planirano a svako brzanje bi samo ugrozilo kvalitet finalnog dela. 

Preispitaj i redefiniši svoju trpnju

Ako si u trpnji i mučiš se, preispitaj svoje motive.

Da li je vrednost zbog koje podnosim ovaj teret nešto što će meni doneti radost, olakšanje, zadovoljstvo?

Da li radim ovo zarad sebe ili zarad okoline: partnera, porodice, društva?

Da li oni imaju stvarnu korist od toga ili je to samo moja uobrazilja?

Da li uživam u ulozi onog ko trpi?

Da li se sa tim ponosim?

Da li je to postala svrha mog života?

Postoji li drugi način da se ostvari željeno a da izadjem iz stanja trpnje?

Primera ćete uvek naći koji govore kako je trpnja loša ali ako joj znamo trajanje, naslućujemo bar, svesni smo njenog značaja koji ima za nas, vrednosti koju ćemo dobiti, onda je ona smislena, pokretač za postizanje velikih stvari.

Oaza holistic je mesto koje vam omogućava da preispitate svoje motive, pretresete sve želje i potrebe, svoje i usvojene, i pomaže vam da postavite nove ciljeve, ne neizostavno kroz veliku trpnju.