Bolest kao simbol

Holističko ili celovito zdravlje izraz je koji govori da ništa ne treba da se izuzme, odstrani, ukloni kao nepotrebno ili suvišno. Što više uspemo u tome da odbačene delove nas samih povratimo, oživimo prepoznavanjem i prihvaćanjem, postajemo celovitiji.

Današnja medicina ne uspeva da obuhvati čoveka kao autentičnu jedinku i da joj se posveti.

Iz mog ličnog iskustva, iskustva tokom školovanja i kasnije rada u medicinskoj struci, došla sam do poražavajućih činjenica: medicinsko osoblje svih profila i kategorija preopterećeno je obimom bolesti koja se javljaju kod ljudi i vrlo često sagoreva u pokušajima da za minimum vremena nešto postigne.

Na drugoj strani imamo bolesna bića koja bivaju, u želji da im se za kratko vreme pomogne u što većem broju, svrstavana u kategorije po bolestima, u pokušavaju da se tretiraju jednim oprobanim lekom, metodom, procesom koji je kod probne grupe dao zadovoljavajuće rezultate.

Na taj način se ne ide na izvor problema, na uzrok nastanka bolesti već se zadržavamo na pojavnom nivou simptoma i njihovom potiskivanju. 

Simptom je signalna lampica našeg tela da je van ravnoteže. Problemi u našim životima: u vezama, sa novcem, decom, na poslu, takodje su simptomi, kontrolne lampice da nešto ne štima a to što ne štima najčešće je mnogo dublje unutar nas samih nego što smo toga svesni.

Potiskivanje simptoma simptomatskom terapijom (analgeticima, antipireticima, antiflogisticima, antibioticima…) maskiranje je problema. Često, ako se uz terapiju lekovima ne sprovede i neka promena životnog stila, dolazi do ispoljavanje simptoma na drugom organu, sistemu, području. Time se produbljuje problem i uzrokuje zahtevniji rad na otkrivanju „onog iza“.

Holistička, integrativna ili komplementarna medicina po samom svom poreklu reči govori da ne isključuje i ne odbacuje ništa već radi na sagledavanju jedinke u celosti. Taj pristup zahteva mnogo više vremena od klasičnog medicinskog tretmana.

Zahteva posvećenost, i najvažnije svest. Zahteva zajedničko delovanje terapeuta, savetnika, medicinara koliko i osobe koja je na savetovanju.

Bolest nije neka stvar, nešto što imamo, kako se u govoru vrlo često predstavlja. To nije nešto što nas je napalo, odnekud došlo i sada nas poseduje. Još važnije nije nešto što se dešava iznenada. Meni se lično jako dopalo ovo tumačenje koje je dao Dr. Gabor Mate.  

On još opisuje bolest kao manifestaciju našeg života do tog momenta.

To je proces koji nastaje tokom niza godina ili decenija, sporije ili brže, da bi se u jednom momentu pojavio simptomima i ukazao na to kakav nam je život bio do tada.

Ono što je ključno u ovoj predstavi bolesti i zdravlja kao procesa i odraza životnog stila, jeste mogućnost delovanja. To bi značilo da, ukoliko prepoznamo neke oblike ponašanja ili stavove koji su izvori jakog, negativnog stresa i nezadovoljavajućh emotivnih, mentalnih i telesnih reakcija, mi imamo mogućnost da delujemo. Da promenimo. Da korigujemo i time da okrenemo tok. Od nastajanja bolesti ka putu zdravlju.

Onog momenta kada otkrijemo koji su podsvesni programi koji vode naš život oni prestaju da budu skriveni udarci sudbine koja nas kažnjava i kojim se život pokazuje kao nemio sticaj okolnosti. Tada možemo svesno da odaberemo nove programe koji služe forsiranju zdravlja, umesto forsiranju bolesti.

Dugo sam se mučila pitanjem koja je to norma za bivanje zdravim. Šta je to što sa jedne strane potpomaže očuvanju zdravlja a sa druge strane sprečavanju razvoja bolesti.

I nije, kako se obično veruje jedna jedina varijanta koja je primenjiva na sve osobe. Mnogo više je da se u velikoj grupi ponuda za stimulaciju zdravlja može odabrati upravo ona dobitna kombinaija koja je za svako biće specifična.

Nisam od onih koji veruju u torturu bilo koje vrste ali ponekad je VAŽNO da ostanemo na kursu i kad se učini besmislenim, da i dalje radimo na tom poboljšanju zdravlja čak i kad se ne pokazuje posebno uspešnim, na fejkovanju nekih stanja i obrazaca ponašanja kako bi izašli iz začaranog kruga bojkotovanja samih sebe iz ko zna kojih razloga. Jer samosabotaža ima bezbroj lica.