Ne, a ipak Da.

Pre trinaest godina radila sam u Beogradu i za te prilike tada, imala relativno dobru platu. Nije da sam bila prezadovoljna, moglo je to mnogo bolje, jer zaboga – kada ne može?!, ali nisam mogla da se žalim.

Sasvim spontano, jedna kontrolna poseta zubaru otvorila je moju bolnu temu još iz tinejdzerskih dana. Postavilo se pitanje može li To biti bolje i, gle čuda, stomatološke tehnike su se razvile toliko da je prosto bilo nedopustivo da to ne uradim: popravim stanje koje me je mučilo lošim izgledom i kvalitetom zuba.

Sve je kliknulo: doktor koji je bio upravo onakav kakav meni odgovara, brzina rada, kvalitet koji se očekuje. Sve do finansijskog momenta. Nije da je bilo nešto prekosveta, ali ja taj novac tada nisam imala. 2500 eura.

Razmislila sam malo i odlučila da pitam jedno, dvoje ljudi da mi pozajme.

Bivši momak se elegantno izvukao obavezama prema porodici, i bla-bla-bla izgovorima.

Druga osoba, prijatelj i VRLO situiran poslovni čovek, na moje pitanje odgovorio je pitanjem: „A, kada ćeš da mi vratiš?“

Osetila sam bes, ljutnju, razočarenje i poniženje.

Nije da svako treba da mi pozajmi novac ali bar malo stila se dalo očekivati

Potpuno revoltirana ali čvrsto rešena u svojoj odluci otišla sam u banku i odradila kredit.

Nije trajalo Bog zna koliko i novac je bio na mom računu.

Uprkos mom stavu, „Nikad ne pozajmljuj od banke, troši koliko imaš“ – taj korak se ispostavio lakim i neopterećujućim. Povrh toga su ljudi iz banke bili srećni i zahvalni jer sam se odlučila na taj korak i uvek me sa širokim osmehom dočekivali.

Dugo sam razmišljala o postupku mog prijatelja. Jedno vreme nisam sa njim ni komunicirala jer sam bila uvredjena i povredjena.

Jutros, dok sam čekala da se čujemo, setih se te situacije.

Neverovatno je u stvari koliku mi je uslugu tada učinio!

Njegovo odbijanje nateralo me je da se sama postaram za sredstva potrebna da ostvarim jednu veliku želju. Da preispitam stavove koji mi nisu bili od koristi i da ih zamenim novim. Da se otvorim za nova saznanja i mogućnosti. Da povratim poljuljano samopouzdanje i da se pobrinem za samu sebe – osećaj da mogu sebe da štitim, čuvam i vodim kroz život i da mogu da sebi obezbedim neophodno – neprocenjiv je.

Donelo mi je saznanje da je za ostvarenje želja potrebna čvrsta rešenost. Možda se neće desiti na isti onaj način koji sam zacrtala, ali svakako na neki od adekvatnih i možda još boljih od predvidjenih.

Nije svako NE kazna ili sprečavanje u nameri.

Nekada baš to ‚ne‘ zahteva dodatnu kreativnost koja nam daje živost. Ujedno je i test koliko smo odlučni u nameri da nešto kvalitetno i lepo sprovedemo u delo.